Uvod

Prilagodjavajući se zubu vremena i uslovima oštre klime, kaktusi su doživeli znatno veće promene u rastu i razvoju o drugih biljaka biljnog carstva. Njihov razvoj kao biljaka raznih klimatskih područja kretao se u smeru smanjenja slobodne površine tela, dok su listovi pretrpeli znatno veće promene preobrativši se u bodlje ili čak duge vlasi. Zbog različitih klimatskih regiona u kojima se mogu naći obiluju bogatstvu oblika, boja i izvanredno lepim cvetovima.
U prirodi ove biljke rastu u tropskim i subtropskim regijama, ali i u stepama, brdima pa i planinama preko 4500m nadmorske visine.  U našim uslovima i ćudima naše klime, mi kaktuse gajimo manje-više na jedan isti način.

Supstrat

Svi ljubitelji kaktusa bilo mali ili veliki odgajivači imaju svoj način pripreme supstrata. Iako ponekad to doseže nivo teorije, svako smatra da je njegova smesa najbolja. Budući da kaktusi uglavnom rastu na pustim terenima i bez puno organskih materija u zemlji mi preporučujemo da supstrat napravite od delova:  Granuliranog peska, ilovače, drobljene (dobro isprane) cigle, treseta, humusa, a kada postoji mogućnost nabavke i perlita, vermikulita, bimsa i sl. Pesak kao i drugi mineralni sastojci će dati supstratu odgovarajuću poroznost, brže oticanje viška vode, tj. dobru drenažu. Ilovača daje pored mineralnog sastava dodatnu stabilnost biljci prilikom sadnje, dok udeo tresta, humusa, komposta, daće odgovarajući pH supstatu i organske materije potrebne za normalan rast i razvoj biljaka. Tek sa iskustvom i eksperimentisanjem dobićete vaš najbolji supstrat koji će biti jedan od osnova ovago hobija.

Posude za sadjenje

Nekada je tradicija bila da se kaktusi gaje u glinenim posudama. Ali to je izazivalo brzo isušivanje supstrata pa bi biljke vremenom trpele odgovarajuće posledice. Doduše i danas se ove saksije obilato koriste za neke vrste kaktusa i sukulenata. Primat danas svakako drže plastične saksije, što zbog cene, lakog rukovanja, otpornosti i sl.  Postoje najrazličitijih obilika i veličina i tu treba biti mudar i pustiti biljke da rastu pravilno u manjim saksijama, koje sadrže manje supstrata, zadržavaju manje vlage a time se smanjuje mogučnost da propadnu od viška vode. „Kockaste“ saksije su zgodnije za pakovanje i slaganje biljaka, dok su okrugle svakako zdravije za biljke jer pospešuju normalan razvoj korenovog sistema!

Presadjivanje

Većina uzgajivača svoje biljke presadjuje u proleće ili pak u jesen. Medjutim, kaktuse možemo presadjivati i u toku toplijih zimskih meseci i u vreme letnje stagnacije pa čak i dva puta godišnje. Pri svakom presadjivanju vodimo računa da li je koren biljke povredjen pri čemu takvu biljku ostavljamo na suvo mesto da rane zarastu, a potom sadimo u suvi supstrat. Presadjenu biljku zalivamo prvi put minimum nakon 7-10 dana, mada je poželjno da ovaj suvi period bude i duži. Prilikom presadjivanja pospite krupniji pesak ili deliće cigle na dno saksije, kako bi drenaža bila što bolja.

 

Vegetacija (Rast):

Stvarni početak vegetacije ni najbolji uzgaijivači ne mogu tačno odrediti. To je proces koji prevashodno zavisi od klimatskih uslova tokom zimskih i prvih porećnih dana i karakteristična je za vrstu. Elem, krajem duge i hladne zime, kod nekih je to mart mesec, a kod nas nekad i prvi maj, preporučuje se “budjenje” biljaka, tj. prvo polivanje bude toplom vodom, čime se pospešuje korenov sistem, i lepšte i intenzivnije cvetanje, i početak rasta. Budući da u ovo vreme sunce već intenzivno sija, treba voditi računa da ne dodje do razvoja opekotina na nežnom epidermisu biljaka, sto će ostaviti neugledne fleke i ožiljke na biljkama.

Mirovanje:

Jos jedna karakteristika sukulentnih biljaka i kaktusa je da oni imaju period mirovanja. U uslovima kako ja gajim biljke, one od sredine septembra do sredine aprila ne dobiju ni kap vode!  Mirovanje je znacajno jer se biljke ne deformišu bez manja svetlosti, kao i zbog cvetanja!  Ovo pomenuto je zimsko mirovanje. Postoji i ono mirovanje u toku leta, kada dugo traju periodi suse, te zbog male vlaznosti vazduha biljke ne rastu vece prosto vegetiraju.

Zalivanje i djubrenje:

Zalivanje je jedan od fundamentalnih problema sa kojim se susreću početnici. Svi žele da im biljke što brže i veće porastu, pa umesto toga “dobiju” gubitak voljene biljke. Prevashodno se mora voditi računa o uslovima u kojima se biljke gaje (balkon, staklenik , prozor i sl.) U principu se biljke zalivaju tek onda kada je supstrat potpuno suv! (izuzev zimskih meseci kada je period mirovanja). Kada su biljke na “punom suncu” u toku letnjih meseci, supstrat se brže suši, no to nikako ne znači da je on potpuno suv i da biljkama treba vlage. U ovom periodu naše biljke dobijaju vodu na 15-20 dana, dok u periodima kada je kisovito, to bude i vise od mesec dana! Vlažnost supstrata i još po neki korov koji obavezno postoji u nekoj od saksija može biti savršeni orijentir u zalivanju. Biljke vole odstajalu vodu, ne onu sa dosta hlora i tvrdu vodu (sa dosta kalcijuma, magnezijuma, drugih teških metala,), sem nekih vrsta…

Djubrenje se za biljke koje se redovno presadjuju ne preporučuje, a ukoliko se to radi mora se strogo  voditi računa o priloženom uputstvu datog preparata.